Više od 30 kineskih ratnih brodova i četrdesetak borbenih aviona patroliralo je oko Tajvana, upozoravajući na moguće posledica nedavnih poziva novog predsednika tog ostrva na odbranu nezavisnosti. To drugi veliki manevri kineskih snaga u protekle dve godine. Novi manevri su vežba potpune blokade Tajvana, javljaju kineski mediji.
“Mač ujedinjenja”, kako su nazvani dvodnevni manevri, nadvio se nad Tajvan svega nekoliko dana pošto je novoizabrani predsednik tog ostrva, Lai Čing Te tokom inauguracionog govora najavio da će “odbraniti demokratiju od kineskog pritiska”, što je izazvalo talas oštrih reakcija u Pekingu.
Svega tri dana kasnije, kineska vojska, obalska straža, avijacija i mornarica pokrenuli su vežbu tokom koje je Tajvan u priličnoj meri bio opkoljen, dok su ratni brodovi neko vreme kružili oko ostrva Vuki, Kinmen, Matsu i Dongin.
Kada se sklopi mapa područja na kojima su kineske snage vežbale 2022. godine i u prethodna dva dana, može se zaključiti da je Peking u stanju da, u slučaju potrebe, veoma brzo potpuno opkoli Tajvan.
Kineska vojska je (tokom vežbe “Mač ujedinjenja”) isprobala novi model blokade Tajvana, koji je izolovano ostrvo koje značajno zavisi od uvoza energenata. Ukoliko se nađe pod blokadom, ubrzo će doći do ekonomskog kolapsa, piše Global tajms.
Pre dve godine, kineski manevri bili su odgovor na posetu tadašnje šefice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi, koja je na Tajvan otputovala uprkos jasnim upozorenjima Pentagona “nije najbolja ideja”.
Slični manevri pokrenuti su i godinu dana kasnije, kada je na Tajvan stigao naslednik Nensi Pelosi, Kevin Mekarti, koji se takođe sastao sa najvišim zvaničnicima tamošnjih vlasti.
U poslednja dva dana, piše kineski Global tajms, brodovi obalske straže po prvi put su ušli u “zonu ograničenja” oko ostrva Vuki i Dongin što, kako je objašnjeno, predstavlja jasno upozorenje tajvanskim secesionistima.
“Ostrva Vuki i Dongin nalaze se oko glavnog ostrva Tajvan i imaju veliki strateški i vojni značaj… Tajvanska vojska ih smatra ključnim elementom višeslojne odbrane”, navodi Global tajms.
Li Si, portparol Istočne komande kineske Narodno-oslobodilačke vojske, rekao je da ovi manevri predstavljaju “kaznu” tajvanim snagama i “jasno upozorenje protiv mešanja i provokacija spoljnih snaga”.
Spoljne snage se, u ovom slučaju, odnose mahom na Sjedinjene Američke Države, čiji se brodovi, stacionirani na japanskom ostvrvu Okinava, tokom kineskih manevara redovno nalaze u stanju povišene pripravnosti.
Vašington, istovremeno snažno vojno podržava tajvanske vlasti, ali i načelo “jedne Kine”, nadajući se da će se problem, koji ovaj deo sveta potresa od kada je Čang Kaj Šek 1949. godine sa saradnicima pobegao posle poraza od narodnooslobodilačke vojske Mao Ce Tunga.
Čang Kaj Šekove snage su, tada, na Tajvan odnele hiljade remek-dela ukradenih iz carske palate, milione dolara, nikada do kraja razjašnjenu količinu zlata i srebra, kao i četiri blindirana automobila.
Osim političke podrške, problem u odnosima SAD i Kine predstavalja i namera Vašingtona da proda gomilu savremenog naoružanja Tajvanu, isporuči Australiji tehnologiju za nuklearne podmornice i izgradi nove vojne baze u regionu.
Američki zvaničnici upozorili su Tajvan da ne kupuje oružje koje neće moći da koristi u slučaju da Peking pokrene bilo kakvu ofanzivu, poput tenkova “abrams” koje su vlasti ovog ostrva pre tri godine platile 2,2 milijarde dolara.
Glavna ideja ovog upozorenja leži u činjenici da će tajvanske snage, ukoliko se nađu u situaciji da uopšte koriste tenkove, ionako biti osuđene propast.
Istovremeno, Vašington je odložio isporuke samohodnih haubica “paladin”, raketnih sistema “himars” i protivavionskih projektila “stinger”, što je izazvalo proteste na Tajvanu. Vašington se nije preterano udubljivao u razloge odlaganja, navodeći samo da to “nema nikakve veze sa ratom u Ukrajini”.
“Na mnogo načina, odlučnost Vašingtona da ojača podršku Tajvanu kao deo politike ograničavanja kineskog uticaja podseća na propuste koje su američki zvaničnici napravili u vezi sa širenjem NATO-a, posebno u vezi sa Ukrajinom, kada su sve žešća upozorenja Moskve padala na gluve uši u Vašingtonu”, upozorio je još pre dve godine američki instutut Kejto.
Kako navodi ovaj institut, poseta Nensi Pelosi mogla bi da predstavlja “crvenu liniju” za vlasti u Pekingu, na isti način na koji je ruski predsednik Vladimir Putin reagovao na tvrdnje Vašingtona da Ukrajina, ukoliko želi, ima pravo da se priključi NATO-u. “Bajdenova administracija mora ozbiljnije da shvati upozorenja Kine”, navodi Institut Kejto.
Uprkos upozorenjima, Bajdenova administracija je, u poslednje vreme, uvela niz mera koje Peking smatra izuzetno neprijateljskim, poput recimo uvođenja drakonskih taksi na uvoz kineskih električnih automobila, poluprovodnika, retkih minerala i medicinskih proizvoda. Tako su carine za električne automobile sa 25 podignute na 100 odsto.
Osim uvođenja carina, Vašington je žestoko pritisnuo saveznike, pre svih EU, da krenu istim putem, što je Kina ocenila neprihvatljivim.
Portparol kineskog ministarstva privrede, He Jadong je u četvrtak izbegao odgovor na pitanje da li Peking planira da uvede dodatne carine na uvoz automobila sa Zapada, ali kineski mediji spekulišu da bi, za početak, nova taksa mogla biti uvedena za vozila veće kubikaže.
“Kina će uzvratiti udarac”, piše Global tajms.
